zivot iz steka......
Cini mi se da me niko ne razume.. jos bolje, ja to cak i ne zelim. Mislim da se uvek najlepse ispricaju dva coveka koji pricaju razlicitim jezicima.... uz beskonacno pokreta i simulacija, jedan drugom odgovore na prosto pitanje jos prostijim odgovorom, nebitno dal moraju daj odgovor da crtaju ili vec odglume, oni se ipak na kraju sporazumeju. Nekad davno mi je neka devojka rekla da imam talenta za pisanje (ako smorim okrivite nju). Ja cak ni ne zelim da pisem, ovde sam dosao trazeci neki tudj blog i setio se da sam ostavio jos mnogo toga nedorecenog a imam tako malo tema. nisam siguran da li da se vratim opet i pomognem nekome da bar malo skrene sa svojih muka i vidi da ima negde neki drugi lik, zakopan mislima, kojem jos gluplje stvari padaju na pamet.... I ON CAK RAZMISLJA O NJIMA :@@@
link
lanac
Veza ko veza, u pocetku je sve super, a posle dolaze problemi.... Pa cak i kad je sve super, nasa podsvest se trudi da te problemcice stvori, tipa:" ko ti je ona sa kojom si pio kafu, ne dajes mi dovoljno paznje, sto mi ne odgovaras na poruke....." Mislim da govorim u ime svih muskaraca kada kazem da devojke mnooogo traze, a malo daju ( svatite kako hocete). Pa cak i taj "perffektni decko"( u smislu da je romantican, da je uvek tu za nju, da je voli, mazi, pazi i sl.) bi pukao nakon duzeg vremena. U vezi uvek treba da ima solidarnosti i jednakosti, i jedna i druga strana treba da popusta. Slazem se da i mi muskarci cesto ispadamo govna ali se bar izvadimo nekako. Na kraju krajeva, da to nije veza, vec da je lanac, ona bi pukla.....se ya
dodje i muskarcima nekad pms
uhhhh boli, mnooogo boli kad se razocaras u ljude, prijatelje, pa cak i u rodbinu. Ljudi ne razumeju da ih ja cenim vise nego sto oni to zasluzuju, i igraju se sa mojim zivcima. Zasto vec jednom ne nauce da se kone mene kad mi nije sve ok...... Volim ja i da pomazem drugima u resavanju problema, i da posavetujem, da pametujem sa nadom da ce neko nac korist u tome, ali bre ljudi ja nisam masinaaaaaaaa...... se ya
vreme za promene
"Necu da se menjam zbog drugih "..... mnoogo puta smo svi culi ovu recenicu. Jedino pitanje koje je moguce postaviti jeste :" da li je covek koji je iskaze u pravu ?". Svi treba da imaju neko svoje ponasanje, ali ako to ponasanje ne odgovara ljudima koji su nam dragi, logicno je da u njemu ima neka greska. Kad vec nismo u pravu zar nije lakse da se menjamo, mozda nam se to novo "ja" vise svidi od starog. Zasto da ne napravimo par promena na nama, koje nikome nece skoditi, a mogu da nam donesu ogromnu korist ?? Ne zele nam svi ljudi propast, prihvatimo nekad neki dobro-nameran savet i bice nam zasigurno bolje..... se ya
jedan ili jedan od deset ?
Mnogi problemi u nasem okruzenju i dalje postoje samo zato sto niko nije ustao protiv njih. Ljudi nas gaze a mi nemamo problema sa tim, ili ako imamo mi ne reagujem. Vecina razmislja kao :" ja sam samo jedan, sta ja mogu da uradim ? ", ali ako bar 10 ljudi ovako razmislja, imali bi snage da menjaju stvari. Nasa greska je u tome sto nismo ujedinjeni i sto mnooogo razmisljamo o posledicama koje ce nas sledovat ako nas plan ne uspe. Mnoge vodje jakih drzava ( tipa tito, hitler itd) su imali san, i prateci taj san, proveli su velik deo zivota u zatvoru, ali ipak su uspeli da menjaju stvari u okolini. Jedino sto je potrebno je da ustanemo i zazmemo jak stav !!!! Sami ne mozemo mnogo da postignemo ali su tu oko nas ljudi koji razmisljaju kao mi, problem je sto mi ne znamo da su oni tu jer svi cute i slusaju kako im se naredjuje. Imas problem ? Resi ga !!! se ya
sve ima srecan kraj
Logicno je da svemu ima kraja. Jedino sto taj kraj nije uvek srecan, nekad je bolan, nekad tezak. Svaki kraj tesko pada ljudima, nebitno da li je to kraj nekog filma, kraj veze, kraj dana ili kraj skolske godine. Uvek nam je tesko da se odvojimo od likova na koje smo se navikli, ali nada da ce se ti likovi vratili, ili da cemo naci neke jos bolje, neke koji nam jos vise prijaju, cini svaki kraj lepsim. Koliko god bolan bio, nada je uvek tu da ublazi taj bol, pa mozda i do te mere da nam vrati osmeh na lice. Zaista je beskorisno tugovati za nekim stvarima koje ne mogu da se promene...... sumo sumarum uvek treba izvuci i trunku srece u bezizlaznoj situaciji.... se ya
problemiiiii
"Izneveriti svoje bliznje"- je bol na mnoogo vecem nivou od fizickog. Kad povredis nekog ko ti mnooogo znaci povredio si 3 stvari, 3 mnoogo bitne stvari:
1.Osobu koju si izneverio, sto je u stvari i logicno.
2. Sebe, jer si povredivsi osobu koja je tebi draga povredio i sebe
3. Trece i najvaznije je to da si povredio svoj ugled.
Svi mi imamo neki svoj ugled, i sve nas ljudi razlicito cene. Cak i ako smo nekome iritantni ili nas mrzi on nas ipak ceni, ceni kao svog protivnika. Ipak koliko god neko mislio dobro o nama, uvek postoji ta druga strana koju se trudio da on ne sazna, sto je u stvari pogresno. Bolje je otkriti sve sto imas na dusi i da se nadas da ces se nekoj osobi svidet ,nego da krijes neku tvoju losu stranu. Prikrivanje problema nije njegovo resenje, to je samo kratkorocno odlozen problem, i kad tad ce on izac na videlo. I ako iskrenost ponekad zna da zaboli iskrenost se uvek ceni i uvek se nadje nacin da se pregura preko problema, ako je problem postavljen u pravom trenutku..... se ya
greska ? ili je to samo uputa za buducnost ?
proslost. Nikad zasigurno necemo reci da je ona "iza" nas. Tacnije bi bilo da kazemo da nas ona tek ocekuje, ili jos tacnije :" proslost je od nas stvorila osobe kakve smo sada, a mi tek treba da stvaramo nasu buducnost".... Mnogi ljudi se kriju svoje proslosti, ili pak pokusavaju svoju proslost da sakriju od drugim, dok zaboravljaju da iz nje izvuku najbolje. To najbolje u stvari je pouka !! Covek je na neki nacin programiran da uci na greskama, zato se ne isplati kajati se gresaka koje smo pravili, one su napravljene i ne mogu se menjati. Jedino sto mozemo je da naucimo kako te greske da izbegnemo... Svakog dana imam sve vise i vise prijatelja, nebitno da li je to osoba kojoj sam pozajmio knjigu, ili osoba sa kojom sam nasao neku zajednicku temu, svaki prijatelj vise, daje nam vise iskustva a samim tim, oko nas je vise osoba na cijim greskama mozemo uciti.... se ya
scribo ergo sum- pisem dakle postojim
Tesko je pricat pricu svima al ipak u isto vreme ne zeleti da pojedinci iz grupe tu picu cuju, ili bar procitaju. Jaka je covekova znatielja, uvek se trudi da vise i vise istrazi dok jednostavno sve manje zna. Zadivila me je replika mog druga u nekoj nasoj maloj raspravi, kao:" nase odeljenje je kao neboder, gde svako ponaosob predstavlja jedan psrat, i ako u centru posadis drvo, drvo cerast i grane ce, bez obzira na snagu materijala izlomiti spratove, jedan po jedan, osim ako se drvo ne sasece u korenu, a i sam pretopstavljas da je drvo metafora za problem koji nas trenutno razdire". Cudno je malo kad se nadjes u drustvu veoma inteligentnih osoba i kad recenicu koju ti iskazes i mislis da je pametna, u stvari nema veze sa vezom kad je pametnija osoba malo bolje pogleda. uzrok svemu tome jeste jedna staro-latinska rec koja u svoja 3 slova nosi mnogo vise nego sto bi jedna apstraktna misao smela. Rec je "ego" ili kako se prevodi "ja". ljudi sebe uzdizu mnogo vise nego sto bi smeli. Glupo je kad znas da najveci egoista prica drugima kako je ego virus koji razdire jednu osobu i njenu licnost. Sto covek vise hrani svoj ego, to ga on vise i vise podstice da se grana pa cak i da svoj uticaj prebaci na druge ljude. Samo bi budala hranila zver, ako zna da ce zver kad tad ujesti ruku svoga hranitelja...... se ya
me, myself and I
nazovimo ga dan 1
Blog mu manje-vise dodje nesto kao online dnevnik, ali pisan sa nadom da ce se naci neka osoba dovoljno smorena da ga procita. Nikad nisam bio dobar u pisanju, valjda zato sto profesori nikad nisu razumeli ono sto ja pisem. Nadam se da ce se naci jos par osoba koje me podrzavaju ili bar razumeju, ipak svaki covek mora kad tad da izbaci sve svoje misli.......
Ljudi se lako razocaraju u zivot, a nisu ni svesni njegove vrednosti. Zaista je tacno ono sto ljudi kazu:" ne znas koliko nesto vredi dok ga ne izgubis". Niko, pa cak ni ja, nije izuzetak od ove poslovice, ali sta je sa stvarima koje nikad nismo ni nasli ? Na koji nacin njih da cenimo i kolika je njihova vrednost ???? Cudno je to kako ljudi moraju da postave pitanje, cak i ako znaju da na njega ne postoji odgovor, ili bar ako postoji oni ga nece dobiti. na kraju svakog pitanja, logicno je da stoji i znak pitanja.... Nadam se da ce neko u buducnosti izmisliti i "znak odgovora" jer nije tako lako odrediti da li je pitanje manje ili vise vazno od samog odgovora na to pitanje. Kao na foru :" e ja sam pitanje i ja moram da se zavrsavam nekim poebnim znakom, a odgovor na mene je toliko nebitan da i obicna tacka moze da ga zadovolji". I meni je na nekako smesan nacin na koji razmisljam, ali bas u tom specificnom razmisljanju se nalazi granica izmedju deteta koje sam bio i coveka koji tek treba da postanem, a mozda neko na mene vec gleda kao na odraslog coveka ili pak kao malo dete koje jos uvek treba da uci. Jedno je sigurno:" ni ja ne znam ko sam i mnooogo bih voleo da pronadjem sebe"........ se ya
