Četvrtak, Maj 31, 2012
scribo ergo sum- pisem dakle postojim
Tesko je pricat pricu svima al ipak u isto vreme ne zeleti da pojedinci iz grupe tu picu cuju, ili bar procitaju. Jaka je covekova znatielja, uvek se trudi da vise i vise istrazi dok jednostavno sve manje zna. Zadivila me je replika mog druga u nekoj nasoj maloj raspravi, kao:" nase odeljenje je kao neboder, gde svako ponaosob predstavlja jedan psrat, i ako u centru posadis drvo, drvo cerast i grane ce, bez obzira na snagu materijala izlomiti spratove, jedan po jedan, osim ako se drvo ne sasece u korenu, a i sam pretopstavljas da je drvo metafora za problem koji nas trenutno razdire". Cudno je malo kad se nadjes u drustvu veoma inteligentnih osoba i kad recenicu koju ti iskazes i mislis da je pametna, u stvari nema veze sa vezom kad je pametnija osoba malo bolje pogleda. uzrok svemu tome jeste jedna staro-latinska rec koja u svoja 3 slova nosi mnogo vise nego sto bi jedna apstraktna misao smela. Rec je "ego" ili kako se prevodi "ja". ljudi sebe uzdizu mnogo vise nego sto bi smeli. Glupo je kad znas da najveci egoista prica drugima kako je ego virus koji razdire jednu osobu i njenu licnost. Sto covek vise hrani svoj ego, to ga on vise i vise podstice da se grana pa cak i da svoj uticaj prebaci na druge ljude. Samo bi budala hranila zver, ako zna da ce zver kad tad ujesti ruku svoga hranitelja...... se ya
